Od mjesta di se ne puši,najčešće parim u nepušačkim bircevima. Spustim snagu i prebacim na m2l,ispušem u pod i sve ok. Osim što ponekad konobar komentira da mu nešto miriši na voće ili kolače,nikad nitko nije negativno nešto rekao. U uredu isto lagano m2l i bez problem,osim kaj me jednom kolegica sterala u vražju mater jer je taman krenula sa djetom,pario čupavce i onda su joj se jeli kolači cijeli dan
U restoranima isto nikad problema,prvenstveno jer pitam prvo konobara smijem li. Držim se zdravog razuma i pokušavam maksimalno ne smetati ljudima oko sebe. U kinu,bolnici i javnom prijevozu ne parim,jer se mogu iskontrolirati. Ako sam mogao kao pušač,mogu i kao parioc. Štoviše,prije bi na stanici prvo zapalio cigaretu. Sad rijetko parim,a ako i povučem koji put vani na stanici,ako puše,stanem tako da ne nosi oblake direktno u druge ljude.
Što se tiče parenja u školi,stava sam da bolje pare nego da puše. U srednjoj smo najnormalnije pušili u wcu. Imali smo učionicu na 4. katu i ići zapalit na malom odmoru je bilo nepraktično. Muški wc je bila pušionica,dim se nožem mogao rezati. I prešutno se toleriralo dok god nebi neki bistrić bacio čik u pisoar i zaštopao ga. Sa parom bar nitko ne zaštopa wc,a i brže se prozrači i nema pepela posvuda. Na faxu normalno pario u auli,čak i u labosu znao potegnuti par puta. Doduše,tad je još u igri bila twistica pa i nije bilo nekih ogromnih oblaka. Praktično pogotovo za lošeg i hladnog vremena kad je ekipa vani cvokotala uz cigaretu,a ti na toplom pariš i smiješ im se
FAQ
Postano: 24 ožu 2016 11:02 
